Srpske ikone - Aforizmi

	Sign In Sign-Up

Iva Mažuranić

Jednom sam video jednu ženu sa brkovima. Shvatio sam tada da i među ženama ima staljinista.
Četrdeset godina smo imali stabilne prilike u zemlji. Niko nije smeo da pisne.
Volim lepu pisanu reč, ali ne mogu da se setim koju.
Domovina se brani lepotom i topovima.
I šoferi su plakali za Titom. Šoferska je tuga pregolema.
Moja zemlja je samohrana.
Čuvaćemo bratstvo i jedinstvo, čuvaćemo se naše braće!
Čuo se samo proslavljeni komandant i proslavljena komanda: PALI!
Ovo je nekad bila sirotinjska četvrt. A sad je polovina.
Hoće li sloboda umeti da peva ili će samo otvarati usta.
Kralj je pobegao u inostranstvo, vlada je potpisala pakt sa okupatorom... Samo su se robijaši brinuli za državu.
Sve što smo narodu oduzeli, vratili smo kroz partijsku članarinu.
Voleo je radničku kasu!
Pesnici su opevali neke žene. Ostale su opevali popovi.
Pravi komunista ne strelja očima.
Komunisti su nam ostavili pasja groblja. Oni mačke nisu ubijali.
Šume su bile pune partizana. Sva mesta su bila popunjena.
Istorija još ne može da počne, nisu stigle sve istorijske ličnosti.
U lov na ljude išli smo bez oružja. Voleli smo da ih hvatamo žive.
Basne su priče u kojima se ljudi životinjski ponašaju.
Komunistima smo podizali nadgrobne spomenike jer oni ne veruju u zagrobni život.
Mi smo naše najveće nade položili u zemlju.
Cenim komuniste jer su se brzo obogatili.
Primite me natrag u partiju. Niko ne sme da me primi u kuću.
Iznenadna smrt ga je istrgla iz naših ruku tako da nam nije pao šaka.
Noge su organi gonjenja.
Oslobodili smo ih, ali nemoj to da im kažeš. Ljute se.
Bio je veliki humanista. Mnogima je prekratio muke.
Krv nije voda. Ne može da ugasi žeđ.
Članovi partije su najsavesniji članovi našeg društva. Njih savest grize 24 časa.